Od Vidovdana do Aranđelovdana – Srbija slavi šampionke Evrope

Kad se setim… Tog Vidovdana pomerio sam sve kolege, da bih stigao u Mađarsku samo sat pre finala Evrobasketa za košarkašice i meča Srbije sa Francuskom…

A noć pre finala Milica Dabović mi je napisala da se ekipa ponaša kao da je u pitanju običan meč, a Andrija Kleut i Dragan Đilas javiše da me čekaju dve karte…

Krenusmo… Aleksandra Končar i ja… pričamo, razmišljam kako je velika šansa i kako se teško može ponoviti… Pred halom, samo srpski i samo se čuje: “Daj kartu!”

Na tribinama kao usred Srbije! Francuzi u jednom delu dvorane jedva da ih neko pogleda… Pevamo himnu, gledam ka klupi, Marina mirno sedi, pitam se šta joj je u glavi?

Utakmica teče, brojim rezultat jer na semaforu vidim samo vreme posto svetlo nezgodno pada, a tri i po minuta pre kraja, Francuska stiže na minus tri. Tajm-aut! Gledam ljude oko sebe, svi u strahu.

Samo minut kasnije, sve se menja! Ana prodire idemo na plus devet, Milica kraj linije čeka da povređena napravi šampionski korak u teren, kraj!!!

Srbija bez profesionalne lige, sa 12 lavica ili kako ja kažem rudarki i vođom koji ima jasan plan kako doći do cilja postaje prvak Evrope i vadi vizu za Olimpijske igre.

Silazim niz stepenice i pred ulazom u teren srećem Gordanu, majku Marine Maljković! Žena me gleda, gledam ja nju, prilazim i istovremeno izgovaramo:

“Ja, ne verujem!”

Ma koliko verovao u Marinu, poznavao ne samo devojke već i većinu roditelja, bio sam u nekoj vrsti šoka. Iako sam se pred početak prvenstva hrabro raspravljao sa selektorkom da ima tim za veliki rezultat (i danas kaže da preterujem) i svako veče joj slao poruke, koje su se završavale sa: “… ja preterujem!

A ona stroga kao i uvek, svesna da i posle zlata treba raditi i pobeđivati se ,dva dana posle finala kada je došla u Kurir i kada sam joj iz daljine čim je ušla dobacio: “Stani da vidimo ko preteruje!”, prvi put nasmejala.

One danas prvi put igraju svoj meč kao šampionke Evrope! U našoj Srbiji, dočekaće Nemačku, a publika pozdraviti Tamaru Radočaj, Sonju Petrovič, Sašu Čađo, Saru Krnjić, Nevenu Jovanović, Jelenu Milovanović, Tijanu Ajduković, Kristinu Topuzović, Milicu i Anu Dabović i Danijel Pejdž.

Naravno biće tu i oni koji su zajedno sa Marinom napravili čudo u Mađarskoj! Ali ne svi. Ona će faliti i na terenu i u hali, osetiće se da je nema. Dajana Butulija je operisala slepo crevo i neće biti u timu, ali će je svakako pomenuti. Jer ona je deo tima!

Deo tima još samo treba da budemo mi, koji imamo zadatak da ispunimo tribine Pionira. Kad, ako ne sada, zbog koga, ako zbog njih ne?