Pre dve godine Mega je nesrećno izgubila 18 poena prednosti protiv Crvene zvezde. Promašila je šut za pobedu. Prišao sam koji sekund posle tog finala Dejanu Milojeviću, stegao mu ruku i rekao:
“Bravo, trebalo je samo malo iskustva”.
Nasmejao se, okrenuo i seo na stolicu. Nastavio je da radi, menjao igrače (ne zaboravite gde je pre povratka u Megu bio Boban Marjanović, a gde su sada i Bobi i Nikola Jokić) dizao i njih i sebe.
Kad god ga pitate, šta mu nedostaje da dođe do trofeja rekao je:
“Moji igrači imaju kompleks Partizana. Od kad se rađaju, niko osim mog bivšeg kluba nije bio prvak. To ima i Zvezda, ali ona ima jači tim od nas”.
To je sada srušeno. Mega je uzela vredan trofej Kupa Radivoja Koraća i sa još više entuzijazma može da nastavi da razvija sav potencijal pre svega srpske, pa tek onda francuske i crnogorske košarke.
Miško Ražnatović se pokazao kao vizionar, a Dejan Milojević, kao vrhunski sprovoditelj onoga što je osnovna ideja. Pa i da Jaramaz, Zagorac, Nikolić, Janković i ostali, igraju za statistiku, to rade vrhunski i sada sa trofejem u rukama.
Jedno je sigurno, elan postoji, a sada i dodatan strah kod svih koji će pričati o Megi.
Osim Mege, jedini dobitnik ovog turnira je Partizan, koji je sada pokazao svu sangu i ogromno trenersko znanje Aleksandra Džikića. Iako je izgubio drugi meč na klupi tima iz Humske, Džikić je pokazao da Partizan ima kvalitet i da je sposoban da kažnjava one koji ga potcene. Zvezda ga je potcenila, ne samo na terenu i za vreme meča, već možda i više pre samog duela u Nišu. Da, tačno je nije igrao Jović i to je ogroman nedostatak za srpskog evroligaša, ali problem je što ni oni koji su bili u timu, nisu kao na primer Miler bili “u utakmici”, pa im sada ne preostaje ništa drugo nego da se pripreme za petak i duel sa Efesom.
Ako uprava ne promeni ciljeve i pred vratima plej-ofa ne reši da se odrekne Evrolige, taj meč je jedan od ključnih u sezoni. Sa Radonjićem ili nekim drugim, svejedno, Zvezda iz apatije izaći mora već sutra.
Leave a Reply