Birokratija me u Srbiji nervira od kad sam počeo da saznajem kako se kod nas dolazi do uverenja, potvrda i sličnih dokaza, potrebnih za sve i svašta.
Ali pre nekoliko dana baš sam poludeo. I sam se pitam, kako sam otišavši da zamenim (zamena je ključna reč) Bus Plus karticu za besplatan prevoz u Beogradu uspeo da se suzdržim od skandala. Moje strpljenje je opet pokazalo visok nivo izdržljivosti.
Došao sam na šalter, i po iskustvu od ranije sa sobom poneo nalaz lekara sa jasno napisanom dijagnozom, star više od 25 godina, na osnovu kojeg mi je izdata prva Bus Plus kartica, kopiju lične karte i isteklu karticu, koja inače, dokazuje da imam pravo na besplatan prevoz.
Sedoh u stolicu, dadoh dokumenta devojci na šalteru i počinje.
Šalterska radnica: “Ovo ne može.”
Ja: “Šta ne može, izvini?”
Šalterska radnica: “Uslovi su se promenili, nemate nalaz lekara sa dijagnozom na latinskom.”
Ja: “Evo ti dijagnoza na papiru, napisana velikim slovima na latinskom.”
Šalterska radnica: “Aha, ali ovo nije napisao Vaš izabrani lekar, imate li neku otpusnu listu ili nešto tako.”
Ja: “Šta će mi, u bolnici nisam bio od operacije, moje stanje se ne menja, ja nemam bolest, imam fizičko oštećenje.”
Šalterska radnica: “Morate mi to doneti, ovako ne može.”
Ja: “Aman, ženo, ja ne vadim novu karticu, zamenjujem je imam vidno telesno oštećenje, neizlečivo, a ovu karticu, koju vidiš su mi izdali na ovom, istom šalteru.”
Šalterska radnica: “Znam, ali… Sad ću Vam napisati šta treba od dokumenata.”
I uze neki papir. Piše. Gledam je.
Ja: “Vidi, meni tu karticu niko nikada ne traži. Sve se vidi, a da se cimam zbog vaših gluposti i neznanja, malo me mrzi. Uz to, ovo ću da ispričam kolegama novinarima, pa neka neko i proba da me kazni. Vidimo se.”
Pokupim one papire i krenem napolje. Da se vratim na šalter neću. Što bi rekao Mima Karadžić u “Prvoj bračnoj noći”:
“Oni s’ vrata: “Jesi li ženjen? Rek’o, jebem ti potvrdu!”
Leave a Reply