Od 37 godina života, košarku, da pamtim, pratim bar 30. Poslednjih dve decenije kao novinar.
Prijatelj sam sa svim našim selektorima od Dušana Ivkovića na ovamo, pa i sa nekima pre Dudine ere, a većinu košarkaša znam, od kad su počeli da rastu u reprezentativce.
Baš zato i želim da izjava najtrofejnijeg trenera Evrolige, Čačanina, Srbina, Željka Obradovića, o nedoličnom ponašanju i vređanju kojem je od strane Delija bio izložen, tokom evroligaškog duela Zvezde i Fenera u dvorani “Aleksandar Nikolić” u Beogradu, posluži kao povod da se njemu, ali i svim bivšim, sadašnjim i budućim reprezentativcima, izvinim zbog sramote, koju osećam svaki put kada neko do njih gostuje u mojoj, našoj zemlji.
Po pravilu jutro pre utakmice Partizana ili Zvezde sa timovima u kojima ima Srba, koji su igrali ili se deklarisali kao navijači jednog, od dva večita rivala, pripremaju se tekstovi o vređanju koje ne može da ih zaobiđe.
Kao zanesenjak, prijatelj i ljubitelj sporta tešim se i ponavljam da toga biti neće – Teo nam je doneo medalje, Bogdan “ubija” Hrvate, Gurović je razbio Amere, Divac bio Srbin u Americi i Lariju Kingu u lice sasuo kolika je Klinton u krivu što nas bombarduje…
Ne vredi, strvarno sam budala, kad mislim da smo drugačiji. Jesmo, ali ne po dobru! Za nas je Lebron najbolji na svetu, Kari je “robot” koji ne maši, ali su Obradović, Teodosić, Saše Đorđević i Danilović, samo Grobari ili Delije, mada ima i onih koji kao Pešić, papagajski ali iskreno ponavljaju da nisu klupski obojeni.
Ej, Srbijo, vrh ti na dnu stoji!
Pitam vas da li mislite da takvim ponašanjem motivišemo bilo koga od njih da se žrtvuje za dres Srbije? Da žrtvuje odmor, možda kao Aleksandrov ili Jorović karijeru, da nema leto kao Teo već 15 godina?
Pitam vas i kako ćete imati obraza da navijate za te ljude? Da, kada osvoje medalju stanete pred njih? Makar i ispod balkona neke od Skupština, da im izgovorite imena!?
Ja sam, nadam se ovim što vas pitah obraz bar malo ohladio i više nije tako sramotno crven! A vi? Hladna voda i zima tu ne pomažu, a nema ni partiotizma kojim se toliko dičimo. Mislite o tome.
Čika Ranko, Boro, Rašo, Nebojša, šampioni i šampionke izvinite. Učili ste me da je košarka poštena igra za otmenu gospodu. Ja to više nikome ne umem da objasnim. Žao mi je, loš sam đak, ali neću odustati.
Leave a Reply