Category: Život
-
Godine 2012. septembarski dan beše sunčan, te odlučih da na posao krenem lagano obučen. U majici kratkih rukava, pantalonama nešto ispod kolena i sandalama. Nije modni, ali za dalji tok priče, detalj koji pominjem je veoma važan. Neplanirano, kao i mnogo puta ranije, a i kasnije, po završetku posla svratili smo na piće u čuvenu…
-
Stresao sam se u momentu kada je kolega Goran Anđelković poslao fotografije sa Instagram naloga Stane Vuković napisavši da je prošlo 30 godina od srebrne medalje rukometašica na Svetskom prvenstvu u Seulu. Ej! Tri decenije. Mnogo. A sećam se kao danas. Bilo je veče, tri godine ranije, kada me je mama kroz hodnik Banje u…
-
Pažljivi čitaoci tekstova ove stranice, upoznati su sa činjenicom da smo porodica i ja, dve godine života proveli u Londonu, u koji smo dospeli pošto su fudbalske legende Tihomir – Bata Ognjanov i Miljan Miljanić mog oca uputile na Dobrivoja Tanasijevića, a Den Tana platio deo našeg boravka i mog lečenja u Bobat centru, specijalizovanom…
-
Striček, javili su mi, jedino što nisam želeo. Tebi je to siguran sam, palo teže nego nama. Teško je. Pao je i drugi stub kuće, sa muške strane familije. I preostala dva, na koja se koliko – toliko oslanjam su kao što znaš sve nestabilnija. A ja sve stariji i svestan da se bliži momenat…
-
Godine prolaze, ljudi odlaze, uspomene ostaju. I protokom vremena dobijaju na značaju. Pisao sam već o Banji u Kanjiži i njenom značaju za moj životni put. E, sad, zamislite da se posle 15 godina slučajno, dok vas zet vozi u Sanad, da mu pravite društvo, a njegov sin i moj sestrić šestogodišnji Ilija vidi babu…
-
Kao i svakog 29. maja od 1991. godine i ovog jutra probudio me je niz tekstova posvećen tituli prvaka Evrope, koju je Crvena zvezda osvojila savladavši posle penala u Bariju francuski Olimpik Marsej (5:3, 0:0). Za neupućene, reč je, o uz titulu svetskog šampiona iz Tokija, najvećem uspehu klupskog fudbala na ovim prostorima. U mnoštvu…
-
Srpski jezik je bogat. Divnim rečima. Opisuje sa nekoliko slova sve i svašta, više nego jasno. Ali… Ima u njemu izraza, koji mi kad god ih čujem “paraju” uši. Nije mi od malena jasno kako se u nas odomaćio izraz “Spava k’o zaklan”, kada se u njemu jasno aludira na smrt, na to da dotični…
-
Košarka i ja sreli smo se uživo krajem osamdesetih godina prošlog veka kada me je tata poveo da gledamo utakmicu Spartaka i Radničkog sa Crvenog krsta, čije ću velike zvezde poput Dragoslava Ražnatovića, Nece Đurića, Dugog Damnjanovića, Srećka Jarića, Tvigija Ivkovića ili Slađana Stojkovića upoznati i sa njima se družiti mnogo godina kasnije. Taj sam…
-
Opet me je život podsetio na to koliko je godina, događaja, ljudi ostalo iza mene. Kad sam se najmanje nadao. Iako mi je zubar Bojan Zuković pre nego što sam seo u stolicu, po ko zna koji put rekao da se u prošlosti bavio sportom, ono što je usledilo, nisam očekivao. Dok mi je završavao…
-
Nije ovo pozdrav dvojice glumaca iz nekog filma, serije ili pozorišne predstave. Ni citat iz knjige, mada je tako nešto neko do sada sigurno napisao. U pitanju je višegodišnji pozdrav dvojice velikih ljudi. Mog pokojnog oca Šandora i njegovog prijatelja Vlada Jolunića, nastao krajnje spontano. Moj Ečika i Vlado, neverovatno krupan čovek iz Tuzle sarađivali…