… možda samo nama nije. Srbija je na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru ukupno osvojila osam medalja, a kuriozitet je da je polovina u ekipnim sportovima, pošto su se sva četiri tima, koliko smo u njima imali okitila medaljom. Vaterpolisti zlatom, odbojkašice srebrom, kao i košarkaši, dok su košarkašice ples u Riju okončale bronzom.
Ne bih mnogo da pišem o vaterpolu, uradio sam to prošle godine i od tada se malo toga promenilo. Odbojku ne poznajem dovoljno da bih o istoj mogao da prosuđujem, ali je jasno da su Aleksandar Boričić i Slobodan Milošević (zvani Ševa, da ne pomislite da pričamo o politici), odavno postavili sistem u kom se pre svega veruje selektorima i to daje rezultate.
O košarci bih da sa vama podelim misli. Srbija je uz Ameriku i Španiju jedina zemlja, koja se domogla polufinala u obe konkurencije! Da pričamo o zemlji sa uređenim sistemom sporta i najjačom ligom na svetu, suvišno je, kao i polemisati o tome, zašto Španija već godinama predstavlja krem, bilo da se radi o muškoj ili ženskoj košarci.
Da je živ Ranko Žeravica bi sada nadugačko pričao o tome, baš kao što mi je 2013. godine pred polufinale Evropskog prvenstva i duel sa Španijom, rekao da tim Marine Maljković (koju je mnogo voleo), nema mnogo šanse. Kada sam ga pitao zašto, rekao je:
“Mi smo na početku. One imaju sistem, brzu igru, dobre centre i jaku bazu. Za sada smo samo na putu da do toga dođemo, imamo entuzijazam, Marina ima plan, treba je podržati. Igračice ima, a nazire se i tim“.
Tako nekako je bilo, tada smo ostali bez medalje, godinu dana kasnije u Turskoj zbog sudija i nas samih bez polufinala Mundobasketa. Iza toga, počeli su da se ubiraju plodovi rada u kojem je, kako mi je jednom priznala Marina Maljković, najmanje bila trener.
„Morala sam da rešavam sve probleme, malo sam umorna od toga. Ali da nije bilo toga ne bi bilo zlata, ma ni Evrobasketa 2013. ne bi bilo. Sada želim biti samo trener“, kazala je posle titule šampiona Evrope u Mađarskoj.
Zaista, toliku posvećenost poslu, retko srećete. Ima Marina običaj da kaže da ne prati žensku košarku, što za one koji je znaju, znači da toga dana nije gledala više od dve utakmice i imala najmanje dva treninga. Sa tim pristupom, koji je čini se lako prenela na devojke ušlo se u polufinale i uzela bronza.
Ima još jedan detalj, koji sada sjajno može da posluži za prelazak na mušku košarku. Marina Maljković i Aleksandar Đorđević, su deca trenera, velikih prijatelja Božidara Maljkovića i Bratislava Đorđevića. Hteli ili ne, od malena su učeni da pobede, a kako su upili znanje jasno je.
Za Saleta smo još dok je igrao pleja i ubacivao trojke za titule, znali da je pobednik i da ga prati neka „srećna zvezda“. Lično, ne verujem mnogo u horoskop, pre bih rekao da je u pitanju šmek, lucidnost, drskost, inat, isti onaj sa kojim se suočava danas, kada kao selektor treba da iskontroliše napadački potencijal Miloša Teodosića, Raduljice, Mačvana, Bogdana ili Nede… Na svojim „greškama“ može i da motiviše Stefana Markovića da igra odbranu kao da je sam na terenu. Za ovu reprezentaciju, to je ključno.
Pre nego nastavim, reći ću i ovo. Jesam kritikovao Sašu, oko načina skraćivanja spiska i danas mislim da je greška, što je 16 igrača odabrao bez izjave medijima. Svesno sam to uradio pre priprema i samo jednom, jer on i ekipa su od prvog dana priprema od mene imali maksimalnu podršku. Svake vrste. Bez razmišljanja!
Stava sam da mišljenje treba iznositi, polemika mudrima uvek donese dobro, ali se kao što reče Sale sve treba raditi na vreme. Držeći se toga, napisao sam to što sam napisao i završio sa tom pričom.
A sada, dok sa ponosom pričam sa bronzanim devojkama i srebrnim momcima i gledam u kalendar Košarkaškog saveza Srbije na kojem su slike ranijih olimpijskih medalja, pitam se šta dalje?
Šta ćemo uraditi da nam na krilima ovog uspeha amaterske prve lige dožive preobraženje, da se deca vrate u sale i počnu da treniraju, da klubovi ojačaju…, da se stvari u Savezu, koji čeka naslednika Dragana Đilasa (red je poduži, a trenutno velike šanse ima bivša preprezentativna i Partizanova legenda) još bolje urede…?
To su pitanja koja čekaju brz odgovor i još bržu reakciju, baš sada, dok u medaljama uživamo.
Leave a Reply