Tag: Nenad Kiš
-
… možda samo nama nije. Srbija je na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru ukupno osvojila osam medalja, a kuriozitet je da je polovina u ekipnim sportovima, pošto su se sva četiri tima, koliko smo u njima imali okitila medaljom. Vaterpolisti zlatom, odbojkašice srebrom, kao i košarkaši, dok su košarkašice ples u Riju okončale bronzom.…
-
Kažu da čovek živi od uspomena. Gorkih, koje bole i kada hoće ne može da ih zaboravi i onih lepih, kojih nije u stanju da se seti svaki put kada poželi. Ako je to tačno, ja sam 16. avgusta 2016. godine, na svoj 37. rođendan dobio niz uspomena, koje niti hoću, niti ima šanse da…
-
Ne znam da li zbog klime, straha za bezbednost ili Zika virusa, tek jasno je da rezultati srpskih sportista prvih dana Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, nisu onakvi kakvima smo se nadali. Radeći serijal o roditeljima i deci olimpijcima, sa njima sam o tome pričao, a sada ću pokušati da tu priču povežem sa…
-
Često, odgovarajući na pitanja o sportskom novinarstu, kažem, da je to droga, koja vas maksimalno kontroliše. Taman kada mislite, da je sve izgubljeno, obesmišljeno, desi se nešto što vam pokaže svu lepotu ovog posla i gurne vas napred. To nešto, osetilo se u subotu veče u Areni. Iz mnogo razloga, a možda najjači je činjenica…
-
Društvene mreže ponekad znaju da bole. Tako su me setile da je pre godinu dana sa ovog sveta, valjda na neko bolje mesto otišao Negovan Petrić, fizioterapeut, koji me je pre tri decenije obučio za samostalan hod. Čitavu godinu, kada mislim o Bati, žao mi je što nisam bio više u kontaktu sa njim. Setim…
-
Nije ovo ona roditeljska, u kojoj se čeka sazrevanje. Ova rečenica, više je plod sećanja i žala za detinjstvom, koje me sve češće obuhvati. Tako je bilo i sada, kada sam prvi put ove godine boravio u Subotici. Posle dugo vremena, u rodni grad otišao sam sa Aleksom, koji je na moje iznenađenje poneo patike…
-
Znate onaj osećaj, kada umre neko koga ste površno poznavali, on vas još manje, ali vas je njegova smrt pogodila. Tako se osećam od kada sam čuo da je umro Gaga Nikolić. Dok čitam razne poruke, komentare, neprestano mi je u glavi kako starim. Junaci mog detinjstva, mladosti, Beograda, polako me napuštaju, ostavljaju bez šanse…
-
Danima slušam, kako su đaci neke osnovne škole, potpisali peticiju da se njihova drugarica izbaci iz razreda i škole, jer je bolesna?! Nisam zbog gomile vesti kojima sam se bavio, pročitao ništa o tome, a onda – šok! Ta priča dešava se u mojoj Subotici, u Osnovnoj školi “Ivan Goran Kovačić”! U onom istom gradu,…
-
Ako se ne varam, u zimu 1993. godine, desio se za mene, možda presudan životni događaj. Razgovor sa profesorkama srpskog jezika Snežanom Trbojević danas Čutura i Marijom Boroš odredio je, čime ću se i danas baviti. Njih dve su (uz Ljubišu Stepanovića i pokojnu Slavicu Lakićević, ali o njima u nekoj drugoj priči), svaka na…
-
Pokušavam, ne ide…. Ne mogu da napišem tekst posvećen iznenadnoj smrti Boška Đokića. Košarkaški trener, novinar, kolumnista, entuzijasta, zaljubljenik u “igru pod obručima”, vizionar britkog uma, čovek koji se nije libio da kaže, ono što drugi nisu smeli ili želeli da vide. Bio je čovek koji je živeo košarku, iako je kad ga upitate o…