Prevario si me. Kad smo se čuli rekao si:
“Bolje sam, ne brini, ima vremena…”
Nema ga više prijatelju. Otišao si na neko, kažu ,bolje mesto, ostavivši mi mnoge savete, anegdote, priče, ali je ona koju sam ja, tebi prvom kazao ostala nezavršena!
Tu priču, završićemo jednog dana. Zbog Ace, tebe i svih vas koji ste je stvorili. Obećavam ti! Mirno spavaj, znaš da sam od reči.
Pozdravi, Acu, Rašu, Nebojšu, Ranka…
Dovoljno je možda da za neupućene kažem da se radi o Žarku Varajiću… Košarkaškom virtuozu, gospodinu, u svakom momentu spremnom da pomogne, da se kako je sam govorio košarka shvati kao sport, koji ima sadašnjost, ali da bi imao budućnost mora poštovati prošlost.
U toj prošlosti Žarko Varajić bio je jedan od njenih najboljih protagonista. Šampion Evrope u Liježu 1977. godine, rekorder Evrolige…
Bosna je sa njim kao kapitenom 1979. godine u Grenoblu postala prvak Evrope, a on u meču bez trojki ubacio do sada nenadmašenih 45 poena! Boša Tanjević kaže, da je bilo svega 17 bacanja i da bi da je bilo linije za tri poena, tada na udaljenosti od 6,25 metara Varaja Emersonu dao od 56 do 58 poena.
Do te titule ne bi ni došao da se nije razboleo, pa nekoliko meseci kasnije, u odnosu na to kad je želeo nije dobio dozvolu da napusti vojsku. Zbog armije nije igrao na Mundobasketu u Manili 1978. godine, ušao u pesmu Đorđa Balaševića o košarkašima…
Bilo je, dragi Varaja zadovoljstvo slušati te. Kao vrsnog govornika i veoma informisanog čoveka, željnog života, koji te je izdao. Ne smeš biti zaboravljen.
U tom cilju, odmah apelujem na čelnike Saveza, da uspostave nagradu sa imenom Žarka Varajića i ubuduće je daju najboljem strelcu finala plej-ofa Superlige. Ako Evroliga to ne uradi prva.
Leave a Reply