Marina Maljković više nije selektor košarkašica Srbije i to je, kako je rekao tek došavši predsednik Saveza Predrag Danilović, prva ružna ili ne lepa vest ne samo u godini, već u njegovom mandatu.
Novi predsednik Košarkaškog saveza Srbije, koji je i sam kroz rad u Partizanu (u vreme kada je Maljkovićeva bila trener ženske ekipe tog kluba), doprineo stvaranju Marinine Srbije, će sada zajedno sa potpredsednicom Anom Joković morati da nađe novog selektora. To svakako lako nije. Jer, taj novi, bilo da je naš ili strani trener, moraće da nastavi započet put i da baš kao Marina na čuvenom tajm-autu iz 2013. godine ubedi sve, a pre svega Sonju Petrović, Jelenu Milovanović i Anu Dabović, da sledeći duh Maljkovićeve veruju do kraja!
Ako onaj ko bude nasledio “čeličnu lejdi” to ne bude uspeo srpska ženska košarka će, bojim se i na reprezentativnom niovu krenuti putem klupske i početi da klizi u amaterizam.
U nadi da se to neće dogoditi, pokušaću, poznavajući Marinu i ostatak tima, koji je pet godina kovao evropsko zlato i olimpijsku bronzu, da sa vama, koji čitate ono što pišem, uđem u moguće razloge ovakve odluke, sada već bivše selektorke.
Lako je zaključiti da finansije nisu u pitanju, jer se Marina već odricala primanja u korist klubova Prve ženske lige naše zemlje.
Možda su Marinu na ovu odluku podstakla i povlačenja Milice Dabović i Dajane Butulije ili izostanak Danijel Pejdž (uspešno operisana). Bez njih, Srbija nije isti tim.
Ima onih, koji smatraju da nečiji izostanak nije problem, jer Košarkaški savez Srbije, ima prinudne mehanizme, da natera svakoga ko se na selektorovom spisku nađe, a nema lekarsko uverenje da je povređen, da igra za Srbiju. To je tačno, ali zar gradeći kult ove i svih drugih reprezentacija, ne učimo i igrače i navijače, da je reprezentacija čast, a igranje za nju, koje podrazumeva žrtvovanje godine, a ne samo leta, dobrovoljno?!
Sledeće što za sada niko javno nije pominjao, a što se iza kulisa pominje kao mogući razlog razlaza je agnažovanje stranca u reprezentaciji? Kao što je dobro procenila i naknadno 2015. godine dres Srbije obukla Sonji Petrović, Marina Maljković je u našu reprezentaciju uvela i Amerikanku Danijel – Nikol Pejdž. Devojka iz Kolorada, koja je sada povređena i neće biti spremna za Evrobasket se ne samo uklopila u ekipu, nego je bila njen važan deo. Setite se samo sa kakvim žarom se bacala po parketu, skakala ili pevala himnu.
Pošto Dace kako je zove ostatak tima sada nema, a Srbija još nema igračicu njenog ili sličnog kvaliteta Marina bi logično morala da traga za strancem. Po onome, što se nezvanično moglo čuti rukovodstvo Saveza i nije za tu opciju.
Pitanje, koje je ostalo ne izrečeno (kolege na oproštajnoj konferenciji selektorke nisu pitale ništa, pa ni to?!), je i zašto Savez, koristeći ugovor nije dobio na vremenu i našao načina da selektorku iznova motiviše? Čini se lakše, nego naći joj zamenu. Posebno što poznavajući je, u priču o emotivnoj ispražnjenosti ne mogu da poverujem. Ne sada!
Zašto? Zato što sam dve hiljade i neke dugo razgovarao sa Marinom. Stanje u našoj ženskoj košarci bilo je teže nego sada. Pitao sam je šta češ ovde, kao poslednji Mohikanjac, kada uz sve jezike koje govoriš (engleski, španski, grčki, francuski), možeš da biraš?
Odgovor koji je usledio mnogo govori o Marini:
“Kontiću (tada novinar danas ugašenog Sporta, sada portparol Saveza), sam u jednom razgovoru rekla da ću otići kada u mojoj Srbiji ostavim dubok trag. Kada me zapamte kao Marinu Maljković, a ne kao Božinu naslednicu. On jeste moj otac, ali ja sam trener. Kada me Srbija prizna, onda ću sa tim ići da se nadgradim negde napolju”.
Sada radi u Turskoj i možda je i to doprinelo ovome. Marina je trener Galatasaraja, ima velika očekivanja navijača u zemlji koja poput nas priznaje samo uspeh. Kao osoba maksimalno posvećena košarci, posle odluke da napusti Savez, neka se okrene klubu.
A kad već pominjem Savez, da kažem i ovo. Do dolaska Dragana Đilasa, Ane Joković, a potom i Marine Maljković, ženska košarka u našoj “kući košarke”, malo je koga zanimala. I danas je slično i to svi u Sazonovoj, a i šire dobro znaju, ali neće javno da priznaju.
Ne moraju ni sada, ali neka sa novim timom na čelu sa Danilovićem, zasuču rukave i spasu ekipu, koja bar još jedan ciklus može biti u vrhu, donoseći prostor da strategijom i pravim koracima iznedrimo novi i napravimo kontinuitet, kakav smo imali pre raspada bivše SFR Jugoslavije, kada su baš kao i sada Srbija, i muška i ženska reprezentacija bivše zemlje bile svetski krem.
A tebi Marina… Naklon za sve! Za trud, energiju, suze… Nemoj da se smeješ! Ovo je rezultat igračica, Đilasa, Ane Joković, štaba koji si sastavila i tvoj! I ničiji više!
Hvala ti što si kao selektor moje, naše zemlje postala prvak Evrope, omogućila svima koji smo bili u Budimpešti da glasno i sa nevericom sve do Beograda kao šampioni pevamo “Bože pravde”, što si se sa mnom mnogo raspravljala, učila me da budem strpljiv dok vas gledam (nisam naučio), da sabiram na kraju… Za sve ti hvala!
Nama koji ovako ili onako ostajemo uz Savez, u nastavku puta želim mnogo pameti. Ako je bude biće i radosti.
Leave a Reply